Sigurna kuća u Somboru godišnje pruža zaštitu za tridesetak žena sa njihovom decom. Osim smeštaja, one na tom mestu mogu i da nauče kako da steknu kontrolu nad svojim životom, ali i osećaj zadovoljstva, sigurnosti i samopouzdanja. Uz to, od pre nekoliko godina, zahvaljujući podizanju organske bašte, sa ženama u somborskoj Sigurnoj kući radi se i na njihovom ekonomskom osnaživanju.
Tatjana Vuković, menadžerka udruženja „Dobra bašta”, ispričala nam je kako je i uz čiju podršku nastala Sigurna kuća u Somboru, ko su žene kojima je potrebna pomoć i na koji način stručnjaci rade na njihovom jačanju. Pogledajte i zašto je u ovoj Sigurnoj kući podignuta organska bašta, koje se sve povrće u njoj gaji i kako baštenski poslovi doprinose stabilnosti žena.
Možda vas zanima
Od kada postoji somborska Sigurna kuća i kako je ona nastala?
„Sigurna kuća u Somboru počela je sa radom 2011. godine. Osnovao ju je grad Sombor, na osnovu ugovora koji je sačinjen sa Centrom za socijalni rad, Fondom B92 i Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.“
„Grad Sombor je predložen da dobije Sigurnu kuću jer je Centar za socijalni rad od 2003. godine, kada nasilje nije bilo krivično delo po zakonu, otpočeo međusektorsku saradnju, razmenu podataka o svakom slučaju nasilja u porodici i sinhronizovano delovanje. Posle policije, uključio se sud, zdravstveni sistemi, tužilaštvo, škole i drugi.“
Na koje načine vi pomažete ženama i deci koja su pretrpela nasilje u porodici?
„Glavna aktivnost Sigurne kuće predstavlja smeštaj, odnosno zbrinjavanje korisnica i njihove dece. Na taj način im omogućujemo boravak u stabilnoj i sigurnoj sredini. Zatim, važan element u zbrinjavanju korisnica, pored institucionalne podrške, jeste socijalna i psihološka podrška.“
„Sa ženama radimo na normalizaciji njihovih situacija, identifikaciji i rešavanju aktuelnih problema, sticanju kontrole nad svojim životom, samopouzdanju i motivaciji da izađu iz trajnog kruga nasilja u kojem su se nalazile. Takođe, deci se pruža podrška u vidu različitih aktivnosti, poput radionica i u zavisnosti od procenjenih potreba, individualnih razgovora, kroz primenu različitih terapijskih tehnika.“
Koliko je trenutno žena i dece u vašoj kući?
„Trenutno u Sigurnoj kući nema žena, što može da predstavlja pozitivan aspekt socijalne zaštite. Međutim, u toku jedne godine u Sigurnoj kući pružali smo zaštitu za 26 žena sa njihovom decom. Najmlađa korisnica Sigurne kuće je bila maloletna devojka starosti 16 godina, a najstarija žena imala je 65 godina.“
Sa ženama radimo na normalizaciji njihovih situacija, identifikaciji i rešavanju aktuelnih problema, sticanju kontrole nad svojim životom, samopouzdanju i motivaciji da izađu iz trajnog kruga nasilja u kojem su se nalazile.
„Žene dolaze iz svih slojeva društva, od korisnica socijalne pomoći do visokoobrazovanih i dobro situiranih. Pored Sombora, davali smo podršku i ženama iz Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga (Subotica, Apatin, Kula i Odžaci). Dužina boravka je od nedelju dana do šest meseci, u zavisnosti od efikasnosti sudskog sistema i potrebne podrške da nastave život bez nasilja.“
Kako ste došli na ideju da podignete organsku baštu u okviru Sigurne kuće?
„Pre svega, rađeno je detaljno istraživanje tržišta, kako bi se ispitala održivost preduzeća čija bi osnovna delatnost bila proizvodnja povrća prema organskim principima. Shodno tome, proizvodnja kvalitetnog povrća prema organskim principima predstavljala bi odgovor na potražnju na tržištu, ali i ostvarivanje prihoda koji pokriva sve troškove upravljanja, proizvodnje, prodaje, distribucije i promocije. Na kraju, to bi bila i dodatna zarada, koja bi omogućila ulaganje u programe ekonomskog osnaživanja žena.“
„Ukoliko sagledamo socijalni aspekt, ‘Dobra bašta’ predstavlja spoj dva humana cilja: prvog, koji se odnosi na borbu protiv nasilja prema ženama, kroz njihovo ekonomsko osnaživanje i drugog, koji se odnosi na promociju zdravog stila života, kroz proizvodnju i konzumiranje povrća prema organskim principima.“
Da li vam je u podizanju bašte neko pomogao?
„Ključnu finansijsku podršku projektu ‘ONAsnaživanje’, a čiji je deo i ‘Dobra bašta’, pruža UN Trust Fund to End Violence Against Women. Institucionalnu podršku razvoja ovog projekta pružili su Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Veoma nam je značajna i podrška Poljoprivredne stručne službe Sombor, njihovi saveti i praćenje razvoja ‘Dobre bašte’.“
Najmlađa korisnica Sigurne kuće je bila maloletna devojka starosti 16 godina, a nastarija žena imala je 65 godina.
„Sam projekat ‘ONAsnaživanje’ pokrenuo je Fond B92 kao nosilac projekta, sa partnerima – Centrom za socijalni rad u Somboru i SMART kolektivom, a u okviru njega nastaje i ‘Dobra bašta’, čiji su osnivači Fond B92, Udruženje žena ‘Udahni život’ iz Stanišića i Udruženje ‘Somborska Inicijativa’ iz Sombora“.
Koje sve kulture uzgajate u vašoj organskoj bašti i na kojoj površini?
„Do sada smo u ponudi imali različite sorte zelene i crvene salate, mladi luk, slatku i ljutu papriku, čeri paradajz i krastavac. Međutim, kako se drugi ciklus proizvodnje približio kraju, otpočeli smo u oktobru i završili pripreme zemljišta i jesenju sadnju u toku koje smo u dva plastenika, površine 198m², posadili salatu, crni i beli luk, rukolu, šargarepu, rotkvice, blitvu i spanać. Naš proizvodni kapacitet nije veliki, međutim, u planu je proširenje proizvodnih kapaciteta, u zavisnosti od potreba tržišta.“
„Trenutno imamo dve bašte, jednu koju čine dva plastenika, i drugu, koja se nalazi na otvorenom, a u kojoj se isključivo posadilo začinsko bilje, poput nane, matičnjaka, žalfije i lavande, ali i cveće, poput ruža, bergenije, kadifica, nevena i drugo. Ono što je zanimljivo za bio-baštu na otvorenom jeste da ima umirujuće dejstvo, posebno na decu, upravo zbog svoje raznovrsnosti i šarenolikosti biljaka.“
Da li su žene koje su smeštene kod vas i ranije imale znanja o organskoj proizvodnji?
„Većina žena koje su bile smeštene u Sigurnoj kući nije imala znanje o organskoj proizvodnji, što je zavisilo i od njihovih materijalnih kapaciteta i motivacije da se bave organskom proizvodnjom. One se za sada volonterski uključuju u aktivnosti ‘Dobre bašte’, jer je prvenstveno cilj da im se pruži neophodna psiho-socijalna podrška.“
Žene dolaze iz svih slojeva društva, od korisnica socijalne pomoći do visokoobrazovanih i dobro situiranih.
Da li rad u organskoj bašti na neki način doprinosi oporavku tih žena i prevazilaženju posledica nasilja?
„Benefiti se ogledaju kroz njihovu motivisanost da steknu kontrolu nad svojim životom, te kroz generalni osećaj zadovoljstva životom, sigurnosti, samopouzdanja i samopoštovanja.“
Da li plodove iz bašte koristite u ishrani u Sigurnoj kući i ostane li nešto i za prodaju?
„Svakako, deo proizvoda iz bašte namenski se koristi za ishranu u Sigurnoj kući, a deo za prodaju. Do sada je ukupno za ishranu ‘utrošeno’ oko 40% proizvoda, u zavisnosti od trenutnog broja i potreba žena koje su korisnice Sigurne kuće, a oko 60% se prodalo na pijaci ili restoranima.“
Jeste li se oprobali još u nekoj grani poljoprivrede?
„Oprobali smo se u preradi povrća koja podrazumeva, između ostalog, i sušenje čeri paradajza. Prerada povrća bi predstavljala jednu od budućih aktivnosti Udruženja, međutim, neophodna nam je tehnička oprema. Shodno tome, idemo malim, ali sigurnim koracima prema implementaciji ove aktivnosti.“
„Najbitnije je zadržati entuzijazam, motivaciju i spremnost da se uhvatimo u koštac sa izazovima i rizicima, jer posvećenost svakom cilju iziskuje težak rad, a mi se trudimo da taj cilj na što bolji način i ostvarimo.“
Sagovornica:
Tatjana Vuković, menadžerka udruženja „Dobra bašta”
Komentari