Kada se zapitamo šta smo danas, juče ili prekjuče ručali, koliko često sami sebi odgovorimo da je na našoj trpezi bila riba? Šta nas to više od nje privlači i zbog čega? Da li je naš način ishrane posledica dinamike savremenog života, možda navike, tradicije?
Kada u stvari jedemo ribu? Možda kod prijatelja za posne slave, u ribljem restoranu, eventualno za Veliki petak, Badnje veče…? Da li je to dovoljno? Da li smo napravili svoju računicu po kojoj vidimo koliki procenat ukupnog broja obroka pripada namirnicima od ribe? Koliko je to u proseku za svakog od nas, nas koji živimo u Srbiji, zemlji u kojoj se radije opredeljujemo za jagnjetinu, prasetinu, piletinu ili šta već?
U Srbiji se riba jede tri puta manje nego u Evropi
Ako sebi nismo postavljali do sada ovakva pitanja, evo malog podsetnika: od ukupnog broja obroka u godini (1.095 obroka), namirnice od ribe na trpezi imamo svega u 2,6% obroka odnosno 28 puta godišnje jedemo ribu, to jest svega 9 dana godišnje na našoj trpezi je riba. Jedemo je uglavnom za posne slave, na Veliki petak i Badnje veče. Tačnije, po glavi stanovnika godišnje oko 7 kg ili 19 grama dnevno, što je tri puta manje od evropskog proseka.
Od ukupnog broja obroka u godini (1.095 obroka), namirnice od ribe na trpezi imamo svega u 2,6% obroka ili svega 28 puta godišnje jedemo ribu, to jest svega 9 dana godišnje na našoj trpezi je riba.
Možda vas zanima
Prekomerni ribolov dramatično porastao
15/07/2020
A da li nam je možda poznat podatak da od 100 umrlih u Srbiji 56 ljudi umire od kardiovaskularnih bolesti (po čemu smo na „sjajnom“ trećem mestu u svetu)? Da li možda znamo da svake godine od kancera oboli oko 30.000 osoba ili čitav jedan manji grad veličine Bačke Palanke ili ceo Apatin sa širom okolinom?
Da li nam je poznata činjenica da je gojaznih, po statističkim podacima, u 2000. godini bilo čak 54%? Da li se način ishrane i izbor namirnica za našu trpezu može povezati sa nekim od navedenih bolesti i zašto i da li bi nam češći izbor ribe na trpezi pomogao da sve ove zastrašujuće brojke budu manje?
Riba u ishrani – prevencija bolesti
Razvoj tehnologije u poslednjih 100 godina u gotovo svim poslovima uslovio je lakši i znatno sofisticiraniji rad savremenog čoveka. Međutim, smanjena fizička aktivnost nije praćena smanjenjem unošenja kalorija putem hrane. Kao posledica takvog disbalansa u unošenju kalorija i njihovoj potrošnji dolazi do iniciranja razvoja niza bolesti poput gojaznosti, dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova…
Ribu jedemo uglavnom za posne slave, na Veliki petak i Badnje veče, odnosno po glavi stanovnika godišnje oko 7 kg ili 19 grama dnevno.
Jedno od rešenja ovakve situacije je svakako unošenje u organizam manje kaloričnih namirnica, namirnica koje imaju kvalitetniji sastav, koje pored nutricionističkih vrednosti imaju i preventivnu ulogu u zaštiti od bolesti, a dodatno nam mogu pomoći da budemo lepši, odmorniji, zadovoljniji…
U cilju sagledavanja činjenica o sadržaju namirnica životinjskog porekla kojima se hranimo uputno je napraviti paralelu između namirnica od ribe i namirnica dobijenih od toplokrvnih životinja, a zaključci će nam se sami nametnuti.
Riblje meso po svojim nutritivnim osobinama spada u grupu najkvalitetnijih namirnica. Ukoliko ga uporedimo sa najčešće korišćenim namirnicima u ishrani ljudi našeg podneblja, videćemo da sadrži više proteina, a manje masti. Primera radi, meso utovljene svinje u proseku ima 14% proteina i 37% procenata masti, dok meso masno utovljenog šarana ima 17% proteina i 10% masti.
Proteini ribljeg mesa svarljiviji su od proteina mesa toplokrvnih životinja (živine, svinja, ovaca, goveda…) i leguminoza (pasulja, graška, soje…). Proteini iz ribe su veće biološke vrednosti. U toku varenja u našem organizmu se resorbuje čak 95% unetih proteina poreklom iz ribe.
Riblje meso bogatije je esencijalnim aminokiselinama od mesa kopnenih životinja. U proseku, riblje meso sadrži 6,4% metionina, a meso kopnenih životinja koje se koristi u ishrani čoveka 5,7%. Prednost ribljeg mesa je i u sadržini lizina. U ribljem mesu ga je u proseku 19,6%, dok je taj procenat kod kopnenih životinja za 0,6% manji.
Zašto jesti ribu?
Uporedimo li po sadržaju masti i po prosečnoj energetskoj vrednosti meso ribe i kopnenih životinja, videćemo da ribe imaju svega 2,7% masti, a kopnene životinje čak 16,6%. Prosečna energetska vrednost ribe je 101,3 kcal/100 grama, a energetska vrednost 100 grama mesa kopnenih životinja je dva puta veća – 209 kcal. Ne samo da je manji sadržaj masti kod riba, već je mast riba i daleko bogatija omega 3 polinezasićenim masnim kiselinama.
Primera radi, sadržaj EPA (eikozapentaenske masne kiseline) kod riba je 279 mg/100 grama, a kod kopnenih životinja u proseku svega 2 mg/100 grama, a DHA (dokozaheksaenske masne kiseline) je u proseku kod riba 467 mg/100g, a kod kopnenih životinja svega 8 mg/100g. Ukoliko se podsetimo činjenice da omega 3 polinezasićene masne kiseline poseduju zaštitno i terapeutsko dejstvo, jasan je njihov značaj u zaštiti čoveka od bolesti.
Riblje meso bogatije je esencijalnim aminokiselinama od mesa kopnenih životinja. U proseku riblje meso sadrži 6,4% metionina, a meso kopnenih životinja koje se koristi u ishrani čoveka 5,7%.
Omega 3 masne kiseline imaju veliki značaj i u razvoju dece, a pre svega u poboljšanju imunih funkcija, kao i u razvoju neurona mrežnjače. Brojni literaturni podaci ukazuju na činjenicu da se konzumiranjem ovih masnih kiselina smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, rizik od kancera, kao i da pomažu u prevenciji i lečenju od mentalnih bolesti (uključujući depresiju i demenciju).
I po sadržaju mikro i makroelemenata riblje meso veoma je vredno pažnje. Tako riba u proseku ima 100 puta više joda nego meso sisara, duplo više kalcijuma od kopnenih životinja (riba – 26 mg/100g, a kopnene životinje 13,8 mg/100g), fosfora u proseku – 230,5 mg/100g, nasuprot kopnenim životinjama koje ga imaju 175,6 mg/100g; magnezijuma 33 mg/100g, za razliku od kopnenih životinja koje ga imaju 20,2 mg/100g; kalijuma 367,6 mg/100g, za razliku od kopnenih životinja koje ga imaju 278,2 mg/100g.
Svi ovi elementi u mesu riba povoljno utiču na rast, razvoj i funkcije čoveka. Primera radi, visok sadržaj joda i fosfora iz ribljeg mesa smanjuje zamor i osećaj slabosti.
Pored mikro i makroelemenata prednost ribljeg mesa u odnosu na meso kopnenih životinja je i u sadržaju vitamina: tako riba sadrži dvanaest puta više vitamina A od mesa kopnenih životinja (u proseku kod riba 263,7 IU/100g, a kod kopnenih životinja 21,8 7 IU/100g), vitamina C osam puta više (0,8 mg/100g kod riba, 0,1 mg/100g kod kopnenih životinja), vitamina B12 tri puta više (3,3 µg/100g kod riba, a 1,1 kod kopnenih životinja), vitamina E pet puta više (1,1 mg/100g kod riba, a kod kopnenih životinja 0,21 mg/100g), vitamina D tri puta više (44,9 mg/100g kod riba, a kod kopnenih životinja 15,7 mg/100g).
Umesto zaključka, možda je dobro pomenuti nekoliko zanimljivih podataka:
Narodi u čijoj ishrani riblje meso predstavlja glavni izvor proteina gotovo da ne znaju za bolesti srca i krvnih sudova. Deca koja često konzumiraju ribu imaju daleko pravilniji razvoj od dece čija je ishrana bazirana na drugim namirnicama. Ljudi koji u ishrani koriste više ribe su otporniji, izdržljiviji i lepše građe.
I na kraju: kada smo žedni, jedino što sigurno nećemo pogrešiti je ako izaberemo vodu, a kada smo gladni, jedino što sigurno nećemo pogrešiti je ako izaberemo ribu.
Komentari