Ukoliko se još niste upoznali sa paulovnijom ne dozvolite da Vas zbune njeni mnogobrojni nazivi. U našim krajevima paulovnija je još poznata i kao Caričino drvo koje je dobilo ime po ruskoj princezi Ani Pavlovnoj. U Kini, odakle je i rodom, ovo drvo gaji se na oko 2,5 miliona hektara zemlje i zove se Zmajevo drvo. Japanci ga zovu Kiri, a mnogi istočni narodi, prema staroj tradiciji, paulovniju sade kada se u kući rodi ćerka. Oformljeno drvo seče se kada se ona udaje kako bi se od njega pravio miraz.
Paulovnija je i u Srbiji sve popularnija zbog svog brzog rasta. Međutim, to nije njena jedina prednost u odnosu na drugo drveće. Bitno je naglasiti i da lišće paulovnije upija 10 puta više ugljen-dioksida od od drugih vrsta drveća, dok njen koren iz zemlje izvlači teške metale. I zato je ekipa emisije „Svet poljoprivrede“ posetila jednu od najvećih domaćih semenskih kuća kako bi saznala nešto više o tom brzorastućem drvetu. Razgovarali smo sa Nebojšom Đinovićem, direktorom kompanije Superior, koja je i jedan od vodećih rasadnika u našoj zemlji.
Možda vas zanima
Superior trenutno u svojoj ponudi ima zeljaste, jednogodišnje sadnice, od kojih će svaka veoma brzo postati veliko, neobično, višenamensko drvo.
Nebojša Đinović, direktor kompanije Superior, upoznao nas je sa paulovnijom: “Paulovnija je dugo poznata u mnogim zemljama, a pre svih u Kini i Japanu. Kod nas, o toj vrsti govori se od Prvog svetskog rata, kada je jedan srpski oficir dobio orden paulovnije prvog reda od japanskog cara. Dakle, nikako ne bih rekao da je paulovnija novija biljka u Srbiji, kao što mnogi misle”.
Karakteristike paulovnije
U rod Paulovnija spada čak 9 različitih vrsta tog drveta. Njima je zajedničko, pre svega, da izuzetno brzo rastu i da su veoma produktivne. Neke vrste paulovnije za godinu dana mogu da dostignu visinu do čak 5 metara.
“Sadnica koju imam pred sobom svoju veličinu dostigla je za tri meseca. Iako je iz laboratorije izašla kao biljčica od 10cm, a možda i manje, za tri mececa uspela je da postane biljka od metar visine”, objašnjava Đinović.
Pošto su se upoznali sa karakteristikama paulovnije bilo je sasvim dovoljno razloga da Superiorovi stručnjaci odluče da na paulovniji počnu da rade u njihovoj laboratoriji za kulturu tkiva.
“`Zašto je drvna masa interesantna?` Odgovor je – kao obnovljiv izvor energije. Paulovniju možete da sečete posle sedam godina života kada ima već kubik drvne mase. To može da se radi nekoliko puta u njenom životu, barem 5 ili 6 puta. Inače, ona u drugom i trećem ciklusu veoma brzo raste, jer ima izuzetno jak korenov sistem.”
Sadnja paulovnije
Paulovnija je kao izvor kiseonika u svetu posebno važna u velikim industrijskim područjima, ali i u izgorelim i posečenim šumama. Zato znajte da ukoliko i Vi odlučite da je posadite na vašem imanju, pred Vama uopšte nije težak posao, a naročito ako poslušate savete za gajenje paulovnije.
“Postoje dva načina sadnje. Jedan je da se, kada se posadi u jesen, ostavi do proleća. Onda se se deo koji je promrzao odseče da bi iz bočnih izbojaka počelo da raste novo, pravo stablo. Uz to, da se paulovnija može da se čepuje, to jest, da se seče na nekih desetak santimetara visine od zemlje i da se takva ostavi da prezimi. `Zašto se to radi?`, pitate se. Odgovor je da bi se, kada sa strane izbije novo stablo, ono bilo pravo i dugačko.”
Neke vrste paulovnije za godinu dana mogu da dostignu visinu do čak 5 metara.
Naručite sadnice na vreme
Pošto je u našoj zemlji sve veći broj ljudi koji su uvideli da je paulovnija istovremeno i lako i čvrsto drvo i da ga je jednostavno obraditi na različite načine, stručnjaci iz Superiora su se za novu sezonu paulovnije dobro pripremili.
“Mi imamo jedan princip rada. To je da kada nešto radimo, onda to radimo ozbiljno i imamo količinu koju možemo da ponudimo tržištu. Bojim se da mnogi proizvođači u Srbiji, a i na Balkanu, rade nešto samo da bi radili. Mi imamo količinu, imamo kvalitet i imamo garanciju”, poručuje Đinović.
Naravno, ukoliko odlučite da kupite sadnice paulovnije pozovite Superior i naručite ih na vreme.
“Moramo da imamo planove zbog našeg rada i zbog mesta. Mi se sledeće godine selimo u nov rasadnik, na veću površinu, gde možemo da proizvedemo još više sadnica.”
Pre nekoliko vekova, semenske čaure paulovnije koristile su se umesto stiropora prilikom transporta porcelana, a prah spaljene paulovnije, verovali ili ne, koristio se za vatromet!
Paulovnija, ljudska mašta i korisna primena ovog drveta
“Vidim da će paulovnija biti zastupljena i kod nas jer primećujem, kada vozim kroz Rumuniju i kroz Bugarsku, koliko ima novih zasada. Ljudi je sade ispred kuća, ispred restorana i hotela, jer veoma brzo napravi hlad, pa automobili mogu da budu parkirani ispod njene krošnje i da se ne peku na suncu. Ako nekom treba jedno drvo koje će da mu pravi hlad, paulovnija će ga mnogo brže napraviti nego bilo koje drugo drvo.”
Osim kao zaštitni pojas od vetra i za sprečavanje erozije paulovnija se može koristiti i kao prava fabrika kiseonika, veoma važna industrijska sirovina, ali i sirovina za proizvodnju biogoriva. Za pčelare je paulovnija važna kao medonosna biljka, a za farmere kao stočna hrana. Pre nekoliko vekova, semenske čaure paulovnije koristile su se umesto stiropora prilikom transporta porcelana, a prah spaljene paulovnije, verovali ili ne, koristio se za vatromet!
Sudeći prema svemu što smo saznali, paulovnija je zaista kroz istoriju budila ljudsku maštu i bila deo raznih korisnih i kreativnih ideja. A za šta ćete Vi koristiti paulovniju – jedva čekamo da nam javite!
Sagovornik:
Nebojša Đinović iz kompanije Superior
Komentari