Dok padaju prvi otkosi pšenice ratari su kao i uvek na žeravici iščekujući i nadajući se boljoj ceni hlebnog zrna. Stručnjaci kažu, a ratari se sa njima slažu, da će ova godina doneti sasvim prosečan rod. Iako vreme tokom sazrevanja nije bilo naklonjeno ovoj kulturi očekuje se da će prinos pšenice biti u proseku 5 tona po hektaru, dok je o kvalitetu rano govoriti.
Foto:Agromedia
Rod prosečan ali bolji nego lane
Kako je pšenica u Srbiji jesenas zasejana na 595 hiljada hektara, što je za 25 hiljada hektara više nego godinu dana ranije, očekivani rod bi mogao da bude tri miliona tona. Tome treba dodati i 300 hiljada tona pšenice na robnim zalihama, a kako na domaćem tržištu trošimo oko milion i po tona, kažu da će za izvoz ostati bar isto toliko.
Ovogodišnji prinosi u Vojvodini procenjuju se od 6 do 8 tona po hektaru dok se na nivou Srbije, prema dostupnim podacima, očekuje prosečan rod od 5 tona po hektaru što je bolje nego prošle godine.
MOŽDA VAS ZANIMA
Trenutna cena pšenice između 20 i 21 dinar po kilogramu
Ipak, ono što najviše brine ratare koji se ozbiljno bave proizvodnjom hlebnog žita je otkupna cena.
„Trenutna cena je između 20 i 21 dinar po kilogramu što je prihvatljiva cena za one koji seju na sopstvenoj zemlji, dok za nas koji obrađujemo rentirane njive to nije dovoljno. Ni kvalitet nije zadovoljavajući jer su zbog visokih temperatura zrna štura, sa malom hektolitarskom težinom, a pekarski kvalitet još ne znamo kakav će biti. Ako bude dobar rod i zadovoljavajući kvalitet, a cena se ne podigne odlučiću se na čuvanje“, kaže Jovica Jakšić, ratar iz Bavaništa koji pod pšenicom ima zasejano 50 hektara uglavnom zakupljene zemlje.
On ističe da su i prinosi i kvalitet šaroliki što zavisi od potesa do potesa i od sorte koja je sejana.
„Ne žurimo sa žetvom jer očekujemo lepo vreme. Ako padne kiša, pšenica gubi na kvalitetu, ima manju hektolitarsku težinu i lošiji je kvalitet neovršene pšenice, ali vremenska prognoza nam ide na ruku što znači da vredi sačekati“, dodaje Jovica koji je za sada zadovoljan cenom i prinosom već skinute uljane repice.
Foto:Agromedia
Mlinari uvek obećavaju
Dok čekaju kalkulacije ratari pokušavaju da ovogodišnji rod daju firmama koje pšenicu izvoze jer nude cenu veću od mlinara.
„Mlinari uvek čekaju cenu, obećavaju, a posle proizvođačima daju koliko mogu”, zaključuje ovaj ratar iz Bavaništa.
Proizvođači se najviše žale na cenu jer, kako kažu, rade na ivici rentabilnosti. Za njih bi realna cena bila oko 24 dinara, a za sve ispod 22 kažu da je pozitivna nula.
Iz Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“ saznajemo da je cena koštanja proizvodnje pšenice na sopstvenoj zemlji oko 60 hiljada dinara po hektaru dok se taj iznos za zemljište u zakupu povećava na 100 hiljada.
Foto:Agromedia
„I, ako se računa da će prinosi biti na nivou oko 5 tona po hektaru, to znači da je proizvođačka cena pšenice na sopstvenoj zemlji 12 din po kilogramu, dok je za zakupce zemlje 20 din po kilogramu. Praksa je u svetu da se trećina pšenice prodaje terminski pre žetve, trećina tokom same žetve, a ostatak se čuva upravo da bi se pokrili gubici za zakupce zemlje, ukoliko ih bude – rekla je u razgovoru za RTS Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije“.
Komentari