Slano slavsko žito danas se služi tek u ponekoj zaplanjskoj kući, a nekada je bilo obavezan deo slavskog menija i služilo se na početku obeda, posle predjela i pre supe.
Možda vas zanima
Vrlo često kuvano žito se koristilo i u svakodnevnoj ishrani, ali je tada obično uz njega služen i hleb.
Žito se ranije na selima klaklo (tucalo) metalnim tučkom (klaknjem) u drvenoj posudi (čuturi) koja je pravljena dubljenjem parčeta stabla trešnje, visine oko 60 cm. Ono se najpre opere i odstoji preko noći u vodi da bi se navlažilo i omekšalo, a zatim se, šaku po šaku, stavlja u čuturu i tuca (klače). Prilikom tucanja, od žita se odvaja spoljna opna koja se koristi za hranjenje stoke, a istucano žito se kuva na tihoj vatri, na velikom seoskom šporetu založenom drvima.
Recept za slano žito
Potrebno je: pšenica belija, mleko, so.
Istucati potrebnu količinu žita u čuturi, pokupiti opnu i očišćeno, istucano žito staviti u dublju šerpu, preliti vodom i staviti na plotnu. Dok žito zavri, potrebna je viša temperatura, a zatim se smanji kako bi se žito lagano kuvalo bez opasnosti da zagori. Ako je potrebno, dolivati toplu vodu. Posle tri-četiri sata izmaknuti šerpu na kraj šporeta, gde je temperatura niža i ostaviti dok ne „procveta“.
Skloniti s vatre, prekriti čistom krpom ili poklopcem, utopliti starim stolnjakom i ostaviti da se ohladi.
Ovo žito se ne ispira. Pred služenje skuvati mleko u većoj šerpi i dok je još toplo, u njega staviti žito kako bi se dobila kaša i posoliti. Servirati u čarbaluku, isto kao i supu.
Slano slavsko žito je po svemu sudeći specifičnost Zaplanja, budući da se u ostalim krajevima Srbije ono ne soli, već se šećeri.
Nažalost, sve veći broj domaćica i u Zaplanju, isto kao i drugde, danas za slavu priprema slavsko žito u obliku torte, s orasima, dosta šećera, s morskim oraščićem, vanilin šećerom i ostalim začinima po izboru.
Autor fotografije: Milan Todorović
Komentari