Legende kažu da su u močvarnim predelima severne Mačve još pre 7.000 godina ljudi odvodnjavali i navodnjavali svoje useve. Tako su menjali tokove Save i Drine, nastajali su meandri, a izgled predela se često menjao. Prema drugim mitovima i drevnim keltskim kartama, ove močvare su zapravo tragovi zmajeva, koji su zemlji donosili snagu i plodnost. Ovakvih mesta na Balkanu je bilo osam. Jedno od njih je današnji specijalni rezervat prirode Zasavica.
Slobodan Simić, upravnik Zasavice, rekao nam je kada je kada i kako je nastao ovaj prirodni rezervat i ko je zaslužan za njegov razvoj.
Možda vas zanima
„Zasavica je jedno čudo u prirodi, koje sam ja otkrio pre 22 godine. To je jedna izgubljena reka za koju ni lokalno stanovništvo ne zna gde počinje, a gde se završava. Mi iz Pokreta gorana Sremske Mitrovice smo predložili Zavodu za zaštitu prirode da rezervat ispita. Tako ga je država zaštitila 1997. godine, pre tačno 20 godina i dala na upravljanje prvoj nevladinoj organizaciji u Srbiji i Evropi, a to je upravo naš Pokret gorana“, rekao je Simić.
Na prostoru Zasavice nikada u istoriji nije postojala nijedna fabrika, niti bilo kakav drugi oblik zagađenja koji bi ugrozio lepote prirode i njen biodiverzitet. Zato nije ni čudo što na današnji dan Zasavica može da se pohvali sa čak 92 vrste flore i faune koje su potpuno jedinstvene u Srbiji, a neke od njih i u celom svetu.
„Mi smo ovde otkrili ribu Umbru krameri. Ona je specifična po tome što je dvodihalica i u stanju je da se, kada nema vode, zarije u mulj i preživi dišući atmosferski kiseonik. Kada dođe voda ona ponovo veselo ispliva. To je apsolutni raritet i zbog nje smo dobili prvu kategoriju rezervata“, dodaje upravnik.
„Imamo i mnogo neobičnih biljnih vrsta, ali bih među njima kao najznačajniju izdvojio Aldrovandu vesiculosau, koju smo posle 100 godina pronašli u Zasavici. To je jedna biljka mesožderka, koja pliva u vodi, nema koren.
Ona je apsolutno jedinstvena i retka za Srbiju. Na kraju, istakao bih i da smo pre 11 godina izvršili jednu od prvih uspešnih reintrodukcija, odnosno povratka vrste dabra. Dabrovi su se izvanredno primili ovde i danas imamo 17 porodica. Neki njihovi članovi proširili su se i van rezervata, sve do Drine, Fruške Gore i drugih krajeva“, pohvalio se Simić.
Još jedna od posebnih i veoma važnih specifičnosti ovog rezervata jeste i ta što je on najveći čuvar genetičkih resursa starih, autohtonih rasa životinja.
Iskustvo iz Švajcarske primenili ovde – Sad u Ovsištu imaju pravi mali raj
„Počeli smo sa mangulicom i sve lasaste mangulice u Srbiji, kojih sada ima desetak hiljada, nastale su od naša 4 primerka koje je profesor Gajić doneo ovde. Takođe, imamo i oko 40 grla podolskih govečeta. Drugi smo u svetu po broju muznih magarica i imamo ih trenutno oko 200. Na kraju, imamo i 80 bosanskih brskih konja“, rekao je Slobodan.
Osim ovih prirodnih lepota i jedinstvenosti, zaposleni u Zasavici odlučili su da svojim posetiocima ponude još nekoliko razloga da posete ovaj rezervat. To su proizvodi životinjskog porekla sa njihove farme.
Magarica svoje mladunče nosi najduže od svih domaćih životinja, čak godinu i 15 dana, pa laktacija kod nje traje 2 godine. Za to vreme, magarica prosečno može da da svega 35 do 40 litara mleka.
„To su, pre svega, proizvodi od magarećeg mleka, počev od svežeg mleka, preko krema za lice, likera, sapuna, pa sve do nečeg što u svetu niko nije uspeo da napravi, a to je sir od magarećeg mleka. To mleko je inače izuzetno slično ljudskom i ima veoma malo mlečnih masti. Da bi se napravio jedan kilogram sira potrebno je 25 litara magarećeg mleka. Ono košta 40 evra po litru, što cenu kilograma sira dovodi do 1.000 evra po kilogramu. Zato je naš sir najređi i najskuplji na svetu“, ističe Simić.
S obzirom na to da magarica svoje mladunče nosi najduže od svih domaćih životinja, čak godinu i 15 dana, laktacija kod nje traje 2 godine. Za to vreme, magarica prosečno može da da svega 35 do 40 litara mleka. Zato i ne čudi što je ono toliko dragoceno. Naravno, proizvodi od magarećeg mleka nisu sve što Zasavica može da ponudi svojim posetiocima.
„Mi smo ovde napravili jednu vrstu održivog turizma i ugostiteljstva. Ništa ne kupujemo, već se na rezervatu jede samo hrana koju pravimo od naših starih rasa životinja. Tu pre svega mislim na suhomesnate proizvode i gulaš od mangulice, kao i na pečeno prase, ali i na gulaš i supu od podolca. Sve te specijalitete možete da probate jedino kod nas i to tokom cele godine, jer imamo dovoljne količine hrane. To je još jedan od razloga što ljudi dolaze kod nas, da probaju tu izvanrednu organsku hranu“, navodi upravnik.
Uzimajući u obzir činjenicu da na tržištu ima zaista mnogo falsifikata ovih proizvoda, ali i to koliko su dragoceni, oni mogu da se kupe jedino u rezervatu, ili da se pošalju poštom ljudima koji nisu u mogućnosti da za svaku kupovinu dođu do njega. Verovali ili ne, najčešći kupci ovih proizvoda zapravo su stranci, kojima su lepote Zasavice atraktivne tokom cele godine.
„Oni su ljubitelji prirode, idu u pešačke ture, istražuju okolinu… Zato smo napravili i kamp u kojem su inače 99% stranci. To su ljudi koji odmah dođu u rezervat i obilaze ga peške, čamcima, ili brodom. Zanima ih i naš pašnjak i sve što imamo da ponudimo. Na godišnjem nivou imamo od 2.500 do 3.000 noćenja stranaca godišnje“, rekao je Simić.
U Zasavici nove ideje za razvoj programa nastaju svakoga dana. Već na jesen u rezervatu će moći da se probaju i kupe i proizvodi od konjskog mesa, a od sledeće godine u ponudi će biti i novi turistički i sportsko rekreativni sadržaji.
Zato, ukoliko još niste posetili ovaj rezervat prirode, obavezno ga uvrstite u listu vaših budućih putovanja. Ko zna, možda ćete baš vi biti u prilici da vidite i nekog od zmajeva koji po legendi i dan danas ponekad svrate u Zasavicu.
Sagovornik:
Slobodan Simić, upravnik Zasavice
Komentari