Šumadija bi poput poznatih regija u Evropskoj uniji mogla da živi od turizma. Uslov je da nauči kako da zaradi novac od prirodnih resursa. Srbija se ponosi gastronomskim specijalitetima, ali hrana je tek dodatak na paleti ponude, jer poznato je da se turisti kojima se nudi samo udoban krevet i pun tanjir zadržavaju na određenoj destinaciji jedan, najviše dva dana.
Možda vas zanima
Mnogo pojedinaca u okolini Kragujevca ovog trenutka bije bitku da pokaže kako može da se proda osećaj kada gledate lep predeo, izvor vode ili udišete čist vazduh. Prva asocijacija u Šumadiji kada se pomene turizam su seoska domaćinstva i kulturno-istorijski spomenici. Evropska unija preporučuje dva ključna faktora u razvoja turizma: novi potrošači i nove tehnologije.
Pred domaćinima je zadatak da osmisle ono što turisti ne mogu doživeti u drugim regijama Evrope, da objedine ponudu i to prezentuju na najvećem globalnom tržištu – internetu. Prospekti, suveniri, ukusi i mirisi su tek početak uspešnog biznisa.
Jedan od turističkih entuzijasta je Dejan Milenković. Rođen je i živi u Nemačkoj, ali njegov otac potiče iz Dulena. Njegova ideja je da oživi selo, očisti ga, sredi i osposobi da primi prve goste, i to iz inostranstva. Tvrdi da je mnogo njegovih prijatelja iz Nemačke zainteresovano da dođe u Dulene, i to samo na osnovu fotografija predela i hrane koje postavlja na internetu.
„Ovo bi mogao da bude kragujevački Zlatibor. Panorama sela sa pogledom na Crni vrh i Gledićke planine ostavile su bez daha Nemce. A oni znaju sve da prodaju. Čak i čist vazduh, a ovde ga ima u izobilju. Tražim podršku, jer znam da mogu ovaj projekat da iznesem do kraja“, kaže Dejan Milenković.
Ne možete nekog dovesti u Šumadiju i ponuditi mu u selu samo da jede i da se šeta.
I Branislav Pašajlić iz Stragara tvrdi da bi mogao mnogo da doprinese seoskom turizmu. Osim banje Voljavče, koja je zbog lekovite vode nekad bila hit destinacija, predlaže i novootkriveni rudnik iz doba Nemanjića. Ovaj kraj podno Rudnika nekad je bio poznat po nalazištu i eksploataciji srebra.
„Ovakve stare rudnike, čiji su hodnici uski i poput lavirinta, Francuzi svrstavaju u red avanturističkog turizma. I od toga zarađuju solidan novac. Ne možete nekog dovesti u Šumadiju i ponuditi mu u selu samo da jede i da se šeta. U redu, to će im biti zanimljivo jedan dan, eventualno dva. A cilj svakog turizma je da gost ostane što duže na jednoj destinaciji“, tvrdi Pašajlić.
Još jedan Šumadinac iz sela Bare je imao ideju o avanturističkom turizmu kome svetski putnici teže kako bi se odmorili od zahtevnih i iscrpljujućih poslova. Oni po pravilu uvek traže netaknutu prirodu. Imao je ideju da jahačkim turama provede turiste kroz šume i planine regiona sa kampovima u šumama. Međutim, u svojoj borbi ostao je usamljen i bez podrške, zbog čega je rasprodao konje i odselio se u Kinu.
Snežana Milisavljević, direktorka Turističke organizacije Kragujevca, kaže da je ove godine odštampana nova brošura sa bazom podataka o prenoćištima i napravljen novi promotivni film Šumadije. „Promovišemo turističke manifestacije ovog kraja, organizujemo obilazak mesta koja su interesantna gostima. Za sada desetak domaćina ima kategorizovane objekte za smeštaj gostiju“, kaže Snežana Milisavljević.
Pred Srbijom je mogućnost da iskoristi novac iz IPARD 2 programa koji je namenjen ruralnim područjima, pa i onima koji se bave seoskim turizmom.
Za razvoj turizma potreban je i novac. Pred Srbijom je mogućnost da iskoristi novac iz IPARD 2 programa koji je namenjen ruralnim područjima, pa i onima koji se bave seoskim turizmom. Vlasnici seoskih domaćinstava, predstavnici komora, lokalnih samouprava i turističkih organizacija predložili su na nedavno održanom savetovanju u Nišu da je neophodno povezati seoski turizam s lovnim, sportskim i avanturističkim, s kulturnim rutama i putevima vina i banjama, kao što je to učinjeno u Mađarskoj.
„Neophodno je stimulisati turističke poslenike koji kreiraju proizvod, jer bez razvoja kvalitetnih dopunskih sadržaja i sinergije seoskog turizma i drugih prepoznatljivih turističkih proizvoda, razvoj srpskog sela će se suviše sporo odvijati“, stoji u saopštenju sa ovog savetovanja.
Postoji još jedna prepreka, a to je da pravilnici i standardi koji regulišu seoski turizam nisu prilagođeni realnom stanju i regionalnim raznolikostima, a pri tom su stroži od onih u zemljama EU. Zatraženo je njihovo usklađivanje s odgovarajućim rešenjima u EU. To znači da je potrebno zakonskim rešenjima omogućiti seoskim domaćinima da se pored turizma bave i drugim dopunskim delatnostima, na način kako je to uređeno u EU.
Prihodi od ruralnog turizma u pojedinim sredinama i regionima poslednjih godina nadmašuju one ostvarene u takozvanoj klasičnoj poljoprivredi. Evo i primera: 80 registrovanih gazdinstva za seoski turizam u opštini Gornji Milanovac, sa ukupno 580 ležajeva, prošle godine je samo od prenoćišta, ne računajući hranu i prodate suvenire, prihodovalo 230.000 evra!
Ova računica, poređenja radi, može i ovako da se posmatra: 7.702 poljoprivredna gazdinstva u gornjomilanovačkoj opštini na pšenici je ostvarilo 30, a na šljivi svega 10 odsto od vrednosti ostvarenog od prenoćišta u seoskom turizmu. Logika računa nedvosmisleno upućuje na zaključak da je isplativije biti dobar seoski domaćin čoveku iz grada nego sluga zemlji.
Ekonomska održivost kaže da je suvo ratarenje isplativo samo na 100 hektara. Bitka za svaki dinar srpskom seljaku nameće potrebu da bude ne samo dobar ratar, stočar, voćar, već i domaćin umornom gradskom čoveku željnom seoskog mira, čistog vazduha i zdrave hrane.
Spoj poljoprivredne proizvodnje i seoskog turizma, u našim uslovima, mogla bi da bude dobitna kombinacija. Ali, da bi se ruralni turizam razvio, mora još dosta toga da se uradi.
„Prioritet svih prioriteta je izgradnja infrastrukture u seoskim sredinama. Za svaku pohvalu je što je Ministarstvo poljoprivrede donelo čitav set podrške ruralnom razvoju. On se ogleda u konkretnoj pomoći onima koji, poštujući narodno graditeljstvo i tradicionalnu arhitekturu, žele da u selima izgrade etno kuće, vajate, salaše. Tu spada i bespovratna pomoć za one koji hoće da restauriraju autentične objekte, vodenice, valjarice, vinske podrume. Sve to lepo zvuči, ali krajnji efekat dobiće se tek ako se izgradi infrastruktura, dovede struja, voda…”
„Čovek iz grada na selu ne traži luksuz, ali neki standardi, zvali se oni evropski ili svetski, moraju da se poštuju“, kaže Branislav Pašajlić, geolog po stuci, koji je više od tri decenije živeo u inostranstvu i sada pokušava da u svom selu Stragari razvije seoski i banjski turizam.
Primeri u svetu izgledaju ovako. Seoski turizam u Evropi poslednjih decenija doživljava bum. Smeštajni kapaciteti došli su bezmalo na 200.000 objekta sa 1,7 miliona kreveta. Samo Austrija i Slovenija, primera radi, prošle godine su ostvarile dve milijarde evra od seoskog turizma, a taj pozitivan trend se, uprkos ekonomskoj krizi, i dalje nastavlja.
Sagovornici:
Dejan Milenković, pokretač obnove sela Dulene
Branislav Pašajlić, geolog
Snežana Milisavljević, direktor TO Kragujevac
Foto: Biljana Nenković
Komentari