Nana i Igor nose porodično prezime Šonenberger-Gajić. On je sa prostora Balkana, a ona iz Švajcarske. Odvojeno i zajedno živeli su u nekoliko velikih gradova Evrope, a onda su na poslednjoj destinaciji u Beču odlučili da urbani život zamene seoskim, u Šumadiji. I to po posebnom konceptu – ekološkom.
Možda vas zanima
Koncept življenja porodice Šonenberger-Gajić ne podrazumeva samo pravljenje ekološke hrane, već i vaspitanje četvoro dece bez televizora i brda igračaka. Svi zajedno posvećeni su i svojim konjima uz pomoć kojih organizuju terensko jahanje za strance, što im predstavlja izvor prihoda.
Ovaj bračni par doselio se u Kamenicu kod Kragujevca pre četiri godine. Selo su upoznali preko Naninog oca i majke, Švajcarca i Srpkinje, koji su pre dvadesetak godina tu kupili imanje. Kada su razmišljali gde pobeći iz grada, odlučili su da to bude isto selo, na posebnom imanju. Formirali su ekološko seosko domaćinstvo koje zbog zdrave hrane i posebnog pristupa životu predstavlja redak primer povratka prirodi. Odluku su doneli u eri kada svi odlaze iz sela u gradove. Oni su pošli suprotnim smerom.
Zdravo se hranimo, sami uzgajamo voće i povrće bez ikakve hemije. Ako nešto ne može da uspe bez prskanja, onda znači i da ne pripada ovom podneblju.
„Oboje razmišljamo slično i stalo nam je da budemo u skladu sa prirodom. Tako smo želeli da odgajamo decu. Zdravo se hranimo, sami uzgajamo voće i povrće bez ikakve hemije. Ako nešto ne može da uspe bez prskanja, onda znači i da ne pripada ovom podneblju. Uzgajamo heljdu, pravimo med, gajimo koze, skupljamo plodove prirode“, kaže Igor Gajić-Šonenberger, po zanimanju fizioterapeut.
Njegova supruga Nana je ekonomista. Ona nikada nije imala dodira sa seoskim životom. Dolazila je samo u posetu roditeljima, a sada tu živi i odgaja Mateju, Mariju, Konstantina i Arona. Najmlađi Aron je rođen u kući u Kamenici, a babica je bio upravo Igor. Ona tvrdi da je ovo idealan način života za decu.
„Odgajamo ih bez televizora. Imamo internet i mi biramo sadržaje koje mogu da gledaju. Najveći deo vremena su napolju, i sami smišljaju igre, igraju se sa životinjama. Zajedno spremamo hranu. Oni jedu hleb od heljde i mekinja, čips od jabuke, musli od jezgra i ostalog suvog voća. Ničeg industrijskog nema u našoj ishrani. Pokušavamo da budem samoodrživi, koliko je to danas moguće“, kaže Nana Gajić- Šonenberger.
Za razliku od gradske dece, koju roditelji vode u parkove i igraonice, njihova čim izađu iz kuće, imaju prostranstvo pred sobom i moraju da upotrebe maštu da bi se zabavili. Svi zajedno posvećeni su konjima na imanju, jer porodica Šonenberger-Gajić ne živi od poljoprivrede, već od ekološkog turizma i organizovanja tura u terenskom jahanju. Na imanju imaju 13 konja. Ovaj sport isključivo je interesantan strancima.
„Terensko jahanje podrazumeva ture od po 200 kilometara za šest dana. Imamo utvrđenu stazu koju smo istražili. Na gostima je da li će spavati i jesti u prirodi ili žele da predahe provedu kod domaćina. Imamo kote koje smo dogovorili sa domaćinima. Stranci su željni avanturizma i iskonske prirode, a Šumadija obiluje predelima koji su upravo takvi. U blizini su Rudnik, Rajac… Prolazimo kroz sedam opština u jednoj turi“, kaže Igor Šonenberger-Gajić.
Najčešći gosti ove porodice su Nemci, Švajcarci, Francuzi, Norvežani. Stranci žele avanturu, ali najbolja im je varijanta ako ih kroz nju vode dobro upućeni i oni koji poznaju njihov jezik. Vole da odsednu i kod Nane i Igora u njihovom ekološkom gazdinstvu i uživaju u pripremi hrane ili igri sa decom. Oni su više nego inspirativno društvo. Da li će i oni kada odrastu nastaviti da žive po principima svojih roditelja, odlučiće sami.
Sagovornici: Nana i Igor Šonenberger- Gajić
Foto: Biljana Nenković
Komentari