U Poljani kod Požarevca je, uprkos lošem vremenu, održan 12. Uskršnji etno-festival. Manifestacija se održava drugog dana Vaskrsa u porti crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, poljanačkog dragulja manastira Sestroljin, jednog od izvora srpske duhovnosti, kulture i običaja. Sadašnja crkva podignuta je 1897. godine na temeljima nekadašnjeg manastira, koji su porušili Turci prilikom osvajanja Smedereva.
Možda vas zanima
Turističko-kulturna manifestacija organizovana je u duhu narodnog stvaralaštva, običaja, kulture i tradicije, sa namerom da se naši običaji ne zaborave, kao što su stari zanati, ručni radovi, folklor, spremanje tradicionalnih jela, narodne nošnje, odeće i obuće iz prošlih vremena.
„Pre 12 godina, pojavila se potreba da se jedan događaj obeleži kako bi se sačuvao od zaborava, a održavao se drugi dan Vaskrsa u Poljani u vreme dok nije bilo crkve. Sela Poljana i Šljivovac sve do 1897. godine pripadali su parohijskoj crkvi u Zaovi“, rekao je protojerej Radosav Vukosavljević, jedan od inicijatora etno-festivala.
Organizovana u duhu narodnog stvaralaštva, običaja i kulture, manifestacija ima za cilj da se naši običaji i stvaralaštvo, priprema hrane na tradicionalni način, stari zanati, folklor i domaća radinost ne zaborave.
„Drugog dana Vaskrsa sveštenici iz Zaove dolazili su u zaselak Rudež i sa meštanima Poljane slavili Vaskrs, naročito sa onim starijima, koji zbog daljine i zdravstvenog stanja nisu mogli da prisustvuju službama u manastiru Zaova.“
„Uz podršku, u početku opštine, a sada grada Požarevca, Turističke organizacije grada Požarevca i Mesne zajednice, mi kao crkvena opština drugi dan Vaskrsa proglasili smo etno-festivalom, u početku užeg sadržaja, a poslednjih 7-8 godina međunarodnog karaktera“, dodao je protojerej Vukosavljević.
Očuvanje identiteta naroda
Festival je počeo vaskršnjom liturgijom, a potom je usledila izložba na kojoj je bila izložena hrana, produkti starih zanata i rukotvorine.
Organizovana u duhu narodnog stvaralaštva, običaja i kulture, manifestacija ima za cilj da se naši običaji i stvaralaštvo, priprema hrane na tradicionalni način, stari zanati, folklor i domaća radinost ne zaborave.
Organizatori ovogodišnje manifestacije su Turistička organizacija grada Požarevca, Crkvena opština Poljana, MZ „Poljana“, KUD „Mladost“ Poljana i Centar za kulturu Požarevac, a tehnička podrška je „Auto Mirkos“ Požarevac.
Meštani Poljane uspeli su da sačuvaju veliki deo običaja i tradicionalnih obeležja ovog kraja.
„Od najranijih vremena narodni običaji su ispunjavali jednu važnu ulogu, očuvanje identiteta naroda. Običaji Srba su nastali da bi zadovoljili različite ljudske potrebe. Mi smo narod sa bogatom tradicijom, koji od najranijih vremena čuva svoje običaje, a samo narod koji je duhovno jak, koji neguje svoju tradiciju i jača svoje korene može da opstane. U današnjim složenim istorijskim uslovima, radi očuvanja identiteta, sve je veća težnja da se većina običaja obnovi, sačuva i utka u svakodnevni život. Meštani Poljane uspeli su da sačuvaju veliki deo običaja i tradicionalnih obeležja ovog kraja”, istakla je Jelena Vukazić, direktorka TOG Požarevac.
Stvaralaštvo mnogih generacija približiti mladima
Grad Požarevac svake godine daje podršku ovoj manifestaciji, jer prepoznaje da postojanje svesti o sopstvenom identitetu garantuje kontinuitet postojanja i dugovečnost nacije.
„Bogat sadržaj manifestacije nas podseća na tradiciju i kulturno-istorijsko nasleđe našeg naroda, kao i na našu obavezu očuvanja i negovanja pozitivnih vrednosti stvaranih u prošlosti, koje određuju naš kulturni, duhovni i nacionalni identitet. Ostajemo u nadi da će se stvaralaštvo mnogih generacija približiti mladima i da će oni aktivno učestvovati u stvaralaštvu i kulturnom životu, odnosno, da ova smotra bude uspomena i podsticaj za naše potomke, koji treba da upoznaju prošlost.”
„Svesni smo toga da se od prošlosti ne živi, ali moramo znati da ko nema prošlost – budućnost mu je neizvesna. Lokalna samouprava daje punu podršku Poljani na organizaciji ove smotre narodnog stvaralaštva na kojoj su vešti stvaraoci pokazali visok stepen profesionalizma i umetnosti“, istakao je Miomir Ilić, gradonačelnik Požarevca.
Na festivalu je učestvovalo 9 udruženja sa svojim asortimanom, hrane i jela, pića ručnih radova i, naravno, farbanih uskršnjih jaja, kao i četiri kulturno-umetnička društva, od kojih su dva došla izdaleka – KUD „Alati Svislajon“ iz Trebinja, iz Republike Srpske, i KUD „Stojan Novaković“ iz Blaca.
Najlepše štandove imala su udruženja „Gergine“ iz Kobilja, „Prelo“ iz Lugavčine i „Izvor“ iz Male Krsne.
Najoriginalnija i najukusnija jela napravile su članice udruženja: „Sestra Jelica“ iz Malog Crnića, „Kolo srpskih sestara“ iz Požarevca i „Prelo“ iz Lugavčine.
Izabrane su i najlepše korpe sa uskršnjim jajima. Članice „Kola srpskih sestara“ su najuspešnije obavile zadatak bojenjem jaja tradicionalnom tehnikom. Najbolju tehniku farbanja jaja primenile su članice „Prela“ iz Lugavčine. Najuspešnije u ovoj kategoriji su ipak članice udruženja iz Osipaonice.
Pobednica u tucanju vaskršnjim jajima je Vida Miljković iz Poljane.
Manastir Sestroljin
Nastanak manastira Sestroljin vezan je za legendu koja je opevana u narodnoj pesmi „Bog nikom dužan ne ostaje“. Ova porodična tragedija zbila se u domu vlastelina Pavla Radića – kneza od Stiga.
Pavlova supruga, opsednuta ljubomorom i mržnjom prema zaovi Jelici, jer su joj braća pružala mnogo ljubavi i pažnje, pošto nije uspela spletkama i sitnim lažima da joj naudi, zaklala je Pavlovog sokola i ubila mu konja, da bi na kraju ubila i sopstveno dete u kolevci i krvave noževe podmetnula Jelici pod jastuk, a muža uputila na to gde će ih naći.
Verujući ženi Pavle je, uz saglasnost brata Radula, naredio da se sestra veže konjima za repove, da se konji poteraju i da je rastrgnu. Prema predanju, pošto je Jelica rastrgnuta „na sve četiri strane sveta“, na mestima na kojima su pali delovi njenog tela pojavili su se čudotvorni izvori koji do danas postoje.
Pored tih izvora su sagrađeni manastiri. Gde je palo telo manastir Zaova, ruka Rukumija, brada Bradača. Na mestu gde počivaju oči sestre Jelice i njeno levo koleno nastao je manastir Sestroljin. U narodu se i danas za zlu ženu upotrebljava termin kučka Pavlovica.
„Jedno vreme kraj oko Sestroljina je bio pust, jedine što je vredelo bio je Sveti izvor. Kada nije bilo srpskog naroda da posećuju ovu svetinju, posećivale su je pripadnici drugih veroispovesti. Zapisano je da je jevrejski trgovac iz Leskovca, Haimo Kairo, usnio san da će njegov sin Avram ozdraviti na izvoru sestre Jelice, na izvoru Dobri lik. Vođen snom pronašao je izvor, dete je isceljeno, a presrećni otac je očistio šumu, sam izvor i put do izvora“, objasnio nam je protojerej Radosav Vukosavljević.
Izvor Sestoljin, prema verovanju, leči oboljenja očiju.
„I dete zapovednika turske kasabe kod Dubravice na ušću Morave u Dunav je ozdravilo na ovom izvoru. Kako kaže putopisac iz tog vremena, dete je doneto na zaprežnim kolima, a trčalo je pored kola u povratku za Dubravicu“, kazao je protojerej Vukosavljević.
Izvor Sestoljin je u prošlosti bio često posećivan, dolazili su ljudi sa svih strana, pa je prilozima od njega izgrađena i crkva na temeljima nekadašnjeg manastira, koji su porušili Turci prilikom osvajanja Smedereva.
Izvor, prema verovanju, leči oboljenja očiju. O Mladim nedeljama i Svetim Petkama sjati se svet kraj čudotvornog izvora da nađe leka bolestima. Vodu iz Sestroljina bolesnici piju, ali se pretežno njome umivaju i ispiraju oči, a skoro nikada se ovom vodom ne kupaju.
Sagovornici:
protojerej Radosav Vukosavljević jedan od inicijatora etno festivala
Jelena Vukazić, direktorka Turističke organizacije grada Požarevca
Miomir Ilić, gradonačelnik grada Požarevca
Foto: Elena Marjanović
Komentari