Kao osamnaestogodišnja devojka Zora Borisavljević iz Bogutovca, sela ušuškanog po obroncima masivne i vrletne planine Troglav, na dvadesetak kilometara od Kraljeva, krenula je 1970. godine u Švajcarsku u potrazi za poslom i boljim životom bez obzira na poneku gorku uspomenu mlada bogutovčanka uvek se rado sećala rodnog sela, tamošnje banje, prijatelja i bivših komšija i redovno ih obilazila, maštajući o povratku. Nakon odlaska u penziju, novac zarađen u švajcarskom gradu Sionu uložila je u svoj kraj, na izgradnju modernih apartmana u kojima je ova šarmantna dama ugostila na hiljade gostiju iz zemlje i sveta.
Možda vas zanima
U Švajcarskoj Zori Borisavljević nije bilo nimalo lako, naročito u početku po dolasku iz Bogutovca. Bez znanja jezika, bez poznanika i podrške, sa ušteđevinom nedovoljnom za par meseci života bez posla i zarade, suočila se s velikom neizvesnošću koja je nijednog trenutka nije pokolebala. Pred sobom je imala jasan cilj za koji je znala da ima svoju cenu koju je htela da prihvati i plati.
„Imala sam sreće da sam posao pronašla u jednoj medicinskoj ustanovi i to plemenito osećanje da sam drugima od koristi, da mogu da pomognem bolesnim, starim i nemoćnim ispunjavalo mi je srce i svakodnevicu ali i mladalačke snove o poslu koji sam želele da radim jednog dana ma gde to bilo. Kad radiš posao koji voliš,a meni se baš takav posrećio, onda se i ona njegova druga strana koja nosi poteškoće pa i nesporazume, lakše podnosi“, priča Zora.
Posao koji je radila u tamošnjoj bolnici nije bio nimalo lak. Skoro tri decenije radila je u noćnoj smeni 15 godina u hitnoj službi i 12 sionskom kliničkom centru za rerehabilitaciju. Sve joj se dobrim vratilo, kako u statusu tako i u novčanim primanjima, što je, uostalom, i bio njen prevashodni razlog odlaska u stranu zemlju. Bila je poštovana i od pacijenata i od medicinskog osoblja u meri koja donosi satisfakciju za veliki rad i požrtvovanje, ali i za nostalgiju, često i samoću.
Rodni kraj joj uvek bio u mislima
Rođenje sina Borisa bila je kruna svih Zorinih lepih trenutaka doživljenih u tuđem svetu. Veliki rad, posvećenost poslu, odgovonost, ali i poverenje koje je brzo sticala kod poslodavaca bili su na pravi način i nagrađivani. Za svaki zarađeni franak,kako danas priča,imala je jasan plan.
„Znala sam da ću se jednog dana vratiti u moj Bogutovac, u Bogutovačku Banju, gde su živeli i radili moji roditelji, mada su me mnogi odvraćali od te namere. Naravno,posao u Švajcarskoj mi je omogućio da zaradim za spokojan život u poznijim godinama, ali i da proputujem i vidim svet, upoznam različite kulture i način života ljudi širom sveta. Bila sam u Maroku, Tunisu, Keniji, Španiji, Italiji, Švedskoj i mnogim drugim zemljama. Zadovoljna sam i srećna sin je ostao u Švajcarskoj sa svojim planovima i željama, tamo je i rođen i ima drugačije poglede na život što poštujem, a ja sam davno odlučila da svoju životnu misiju nastavim u starom kraju“, kazuje gospođa Borisavljević.
Iako je sa ušteđevinom i stečenom penzijom mogla da ostane i živi u Švajcarskoj ili bilo gde drugde, imala je drugi izbor i nove izazove. I ostvarila ih je. Pre deset godina vratila se u rodni kraj i sagradila modernu vilu sa desetak konfornih apartmana i svim pratećim sadržajima za posetioce Bogutovačke Banje i sve one koji odmor traže na selu,borovim šumama, proplancima, bistrim rekama i zdravoj domaćoj hrani, što bogutovački kraj obilato pruža.
Iako Bogutovačka Banja, u kojoj je nekoliko decenija na desetine hiljada gostiju pacijenata uspešno lečeno od mnogih neuropsihijatrijskih i drugih oboljenja, poslednjih godina, naročito od uvođenja stečaja pre pet godina, preživljava najteže dane od svog postojanja, u sezoni domaćinstvo Zore Borisavljević puno je gostiju. Nekoliko knjiga utisaka pune su biranih reči, komplimenata i stihova na račun njenog gostoprimstva, topline pravih srpskih domaćina, poput onih koje je kao svedočanstvo nezaboravnih trenutaka u Zorinom domu ostavila Marina Vasić iz Paraćina.
U zbirci pesama „Kladenac reči“ pesnik Tomislav Marjanović posvetio je Zori posebnu pesmu. Svojevremenu, dok je živela i radila u Sionu, jedan švajcarski pisac imao je veliku želju da o njoj napiše roman. Međutim, Zori se žurilo u zavičaj. Deo životne misije u Švajcarskoj bio je završen. Kroz njenu vilu,pravi mali raj za odmor i uživanje, prošli su gosti iz Holandije, Austrije, Poljske, Rusije, Amerike, Indije i mnogih drugih država sa svih kontinenata. Sa sobom su poneli divne uspomene na prirodne lepote bogutovačkog kraja, blagotvorno dejstvo izvora Bogutovačke Banje i gostoprimstvo gospođe Zore Borisavljević.
Oživljavanje seoskog turizma bila je Zorina najveća želja
Omiljena meštanka bogutovačkog kraja sa setom priča o „zlatnim decenijama“ Bogutovačke Banje kada je u nedostatku smeštajnih kapaciteta u hotelu, banjskim depadansima, vilama i kućama, stotine posetilaca smeštaj nalazilo na hotelskoj terasi, pomoćnim objektima i utrinama banjskih domaćina. Posebno ističe rekordnu 1985. godinu kada je banja zabeležila blizu 10.000 posetilaca i preko 65.000 noćenja. Cvetao je ceo kraj, Bogutovac i desetak okolnih sela.
„Verujem da će se rešenje naći iako je od stečaja prošlo punih pet godina. Svi smo gubitnici, mi vlasnici kuća i apartmana u koje smo uložili ogroman novac i rad, zatim grad, država a najviše bolesni ljudi koji nemaju odgovarajuće uslove za lečenje. Još bar dvadesetak domaćinstava moglo bi da se bavi seoskim turizmom jer oni koji se sada bave time veoma su uspešni. U to uverio i predsednik Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete Etno selu „Bogut“. Činim i činiću sve što je u mojoj moći da zajedno sa mojim komšijama i ovdažnjim žiteljima skrenem pažnju na fantastične prirodne potencijale ovog mesta, počev od čistog planinskog vazduha, prirodnih lepota, organske hrane, najčistijih reka u zemlji pa do nejvrednijih kulturno-istorijskih spomenika u našem okruženju. Mi meštani činimo velike napore da banja i u ovakvim uslovima radi i na tome su nam ljudi koje se ovde leče veoma zahvalni“, završava svoju priču bogutovačka ministarka kako Zoru Borisavljević iz milošte i poštovanja zovu i banjski gosti i bogutovački meštani.
Komentari