Ova priča sa sela počinje od složnog ravnanja atarskih puteva u Bavaništu, da bi se zatim proširila i na čitavo mesto i druge priče meštana. Pitali smo ljude po čemu je ovo mesto prepoznatljivo i posetili lokacije gde “ondašnji svet” voli da ode.

Na putu ka Pančevu, prema Kovinu, nalazi se naše odredište. U ovom banatskom selu, prema popisu iz 2011. godine, živi 5.820 stanovnika. Osnovna privredna grana je poljoprivreda, najvažnija delatnost ratarska proizvodnja, uključujući i uzgoj lekovitog bilja.

Bar jednom godišnje, obično pre prolećne setve, poljoprivrednici ovog mesta organizuju zajedničku akciju, ravnanje atarskih puteva. Na ovakav način izravnavaju se sve rupe i ulegnuća, što znatno olakšava kretanje po ataru, a takođe čuva i mehanizaciju koja svakodnevno prolazi. Od ranog jutra smo ih našli u kafani, gde je početna tačka i okupljanje onih koji su se odazvali na akciju.

“Očekujemo da će to doprineti selu, da brže stižemo do svojih njiva, olakšamo sebi posao. Skupila su se oko 40, 50 traktora, svi su se odazvali, i stari i mladi, i veći i manji poljoprivrednici”, rekao nam je jedan od učesnika ove akcije.

“Lokalna samouprava nam izlazi u susret koliko to može, postoji agrarni fond opštine Kovin, 2.5 miliona dinara je odvojeno, i njih ćemo iskoristiti za uređenje puteva koji su rađeni u prethodnom periodu, ali je došlo do pogoršanja”, rekao nam je drugi učesnik akcije.

Posle akcije put nas je odveo na pijacu

Posle završenog ravnanja uz pomoć poznanika Dušana, meštana ovog sela, uputili smo se ka pijaci. Četvrtak važi za pazarni dan. Na tezgama ima svega, od jabuka do raznih suhomesnatih proizvoda.

Kupci kažu da im je ovde jeftinije, a prodavci  su u svakom trenutku spremni da pokažu najbolju ponudu. Tako je u okviru degustacije mesa na licu mesta mogao da se pojede i luk.

Pažnju nam je posebno privukao jedan od proizvođača jabuke.

“Imam dva hektara jabuka i godišnje proizvedemo 7-8 vagona. Prodaja ide i na veliko. Najviše se traži Ajdared, a u ponudi su i Jonagold, Zlatni delišes i druge sorte”, kaže proizvođač i meštanin ovog sela.

U ovu proizvodnju angažovana je čitava porodica.

-“I mladi hoće da rade?”

“Da, kada se dobro i lepo usmere, uvek. Mislim da to sve kreće iz kuće. Videli su i naučili kako se dolazi do novca na pravi način, poštenim radom. Nema potrebe za inostranstvima i za napuštanjem ove lepe zemlje”, savetuje ona.

Uzgoj kamilice odlika ovog područja

Put nas je naveo i na proizvođača kamilice Tomislava Petrovića. On je velikodušno prihvatio da nas odvede do svoje njive.

Između Male i Velike Gospojine počinje setva ove biljke, a setva naliči pšeničnoj, pregazi se traktorom i zatim se poseje sejalicom za žito. Tomislav je seme kupio od domaćih proizvođača. Kada je red na berbu, cvet se obere, i potom sledi transport u sušaru, a zatim doređivanje.

Sa jednog hektara ovaj proizvođač ubere oko 2000 kilograma.

A najveći problem je – radna snaga.

“Nema radne snage. Za dnevnicu traže 250 dinara na sat, bez troškova hrane. A u Bavaništu se proizvodnjom kamilice sigurno bavi 20 domaćinstava”, objašnjava Tomislav.

Jedna od otežavajućih okolnosti u ovoj proizvodnji je što se hemijski preparati ne koriste. Ipak, sve ove poteškoće ne sprečavaju Tomislava da proizvede kvalitetan proizvod, koji ima široku primenu. A kada je reč o najkvalitetnijoj kamilici, naša zemlja je najčešće koristi u izvozu.

Manastirski lekoviti izvor

Pri povratku u selo od Tomislava saznajemo da u blizini postoji manastir, a u njemu lekoviti izvor. Nismo časili ni časa i odlučili smo se da iz prve ruke saznamo o čemu je reč. I ispred manastira upoznali smo unuku jednog od vladika ovog manastira.

“On je ovde isceljivao ljude, jedna devojka koja je bila slepa progledala je posle njegove molitve i umivanja tom svetom vodom. Voda se izliva direktno iz manastira i posvećena je Presvetoj Bogorodici”, kaže naša sagovornica.

Uzeli smo vodu i uputili se ka centru sela, da vidimo šta ima tamo. Čuli smo da u selu postoji kafana “3 u 1”. Pokušali smo da otkrijemo zbog čega je baš tako nazvana.

U deset sati izjutra kafana je bila krcata. A razlog je pijačni dan. Pije se kafa, rakija, čaj…

Igra se tombola i ponekad osvoji 12 do 13 000.

Treći deo kafane pripada kladionici, u kojoj je takođe bilo zanimljivih sagovornika.

“Ovo je stara, zadružna kafana gde svi izlaze”, kaže jedan od gostiju kladionice.

Ranije je pripadala klasičnoj vrsti kafana, i držala ju je seoska zadruga, objašnjavaju nam gosti ukratko istorijat ovog mesta, koje je iz prošlosti zadržalo svoju funkciju okupljanja meštana, čak i kada je zadruga prestala da postoji.

Ovo je ujedno bila i poslednja etapa našeg putovanja, s kojeg se vraćamo puni novih utisaka i saznanja o zemlji u kojoj živimo.

Vidimo se u narednoj epizodi!