Jug Srbije ubraja se u područja sa nedovoljno razvijenom privredom, pa su zato i mogućnosti za započinjanje nekog biznisa manje. Posebno je teško ženama koje se inače teže zapošljavaju. Jasmina Veličković iz Surdulice ima stalan posao, ali kaže da dodatni dinar dobro dođe. Zato je 2007. godine počela da sakuplja šumske plodove i da ih prerađuje.
Jasmina pravi džemove, slatka, sokove i ostale prerađevine od voća i povrća koje priprema na tradicionalan način, bez dodavanja konzervansa. Proizvode je najpre nudila turistima koji su dolazili na Vlasinu i tražili autentičnu hranu iz ovog kraja. Najviše je bilo kupaca iz inostranstva, ali i većih gradova Srbije.
Možda vas zanima
Kako Evropa može da spasi srpsku kotaricu
„Pravim slatko od jagode, kupine, maline, borovnice, ribizle, šljive, dunje, zatim džemove od smokve, dunje, šljive, šipurka, više vrsta ajvara, pindžur, ljutenicu, sokove od aronije, maline, kupine, zove,majčine dušice, a imam i paletu čajeva od samoniklog lekovitog bilja sa Vlasine, kao što su majčina dušica, kantarion, petrovac, vrbovica i druge“, objašnjava Jasmina.
Mali preduzetnik u Velikom Selu – od hobija do biznisa
Biljke od kojih pravi ove proizvode su ili samonikle i ubrane u nezagađenom prirodnom okruženju, ili su gajene bez upotrebe hemijskih preparata ili uz njihovu minimalnu upotrebu. Ona kaže da se trudi da u tegle dospe samo ono najbolje što je priroda dala, a kupci su prepoznali kvalitet, pa sve više traže ove proizvode.
Sada se oko 20 berača bavi sakupljanjem šumskih plodova, a u vreme kada je Jasmina to počinjala da radi, za ovaj posao nije vladalo nikakvo interesovanje. Porastu popularnosti darova iz prirode doprinela je i sve veća nezaposlenost, pa su ljudi, uglavnom žene, u nemogućnosti da nađu zaposlenje, potražile zaradu u prirodi.
Stogodišnja ljubav prema Velikom Selu
Jasmina Veličković je sa drugim ženama iz ovog kraja učestvovala u programu Novosadskog humanitarnog centra, čiji je zadatak bio da ženama omogući da se osposobe za samostalno bavljenje biznisom. Pohađala je predavanja u organizaciji ovog centra, na kojima je obogatila svoje znanje o proizvodnji zdrave hrane.
Takođe, uz pomoć stručnjaka ove organizacije izradila je biznis-plan, zahvaljujući kojem je dobila 1.500 evra bespovratnih sredstava. Novac je upotrebila za kupovinu neophodne opreme, kao što je duplikator i mašina za pranje tegli.
Kaže da joj nedostaju sredstva za kupovinu druge opreme, i da bi volela da širi delatnost za šta su, takođe, potrebna nova ulaganja. Razmišlja i o poslovnom prostoru, kao i o eventualnom pokretanju internet prodaje, ali smatra da to još nije realno, jer zahteva angažovanje dodatnog vremena, koje ona trenutno nema.
Šta nedostaje mladima na selu?
Rešenje bi moglo da bude osnivanje udruženja, ali za sada ne postoji inicijativa i dovoljno interesovanja da do toga dođe. Do tada, kupci će proizvode s Vlasine moći da kupuju na manifestacijama ili direktno od proizvođača.
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik, br. 2605
Komentari