Više od 6.000 godina hleb objedinjuje narode sveta. Proizvodnju namirnice koja je othranila civilizacije podarili su Egipćani. Nema trpeze na koju se ne stavlja hleb. Njemu u čast, a sa posebnim osvrtom na priču o hlebu u Srbiji, bavila se Violeta Cvetanoska, kustos Narodnog muzeja u Kraljevu. Zahvaljujući njenom strpljivom radu nastala je izložba koja je pre dve nedelje otvorena u Kragujevcu.
Možda vas zanima
Violeta Cvetanoska je muzejskom postavkom donela istorijat hleba u ovom delu Srbije, čiji se značaj u svakodnevnom životu često olako shvata. Na ovim prostorima najstarije pominjanje hleba u srpskim dokumentima je u Prizrenskoj hrisovulji i Dušanovom zakoniku.
„Hleb je svakog dana na trpezi, a vrlo malo znamo o njegovoj suštini, simboličkim značenjima i istorijatu. Priča o hlebu je zapravo priča o civilizaciji i o nama samima. Ona nas upoznaje ne samo sa gastronomskim, već i sa kulturološkim apsektima života. Ovo istraživanje o hlebu sprovedeno je pre tri godine i obuhvaćena je okolina Kraljeva. Pokušala sam da istražim i obredne hlebove, koji su se pripremali za svečanosti i praznike, za životne cikluse, godišnja doba“, pojasnila je Violeta Cvetanoska cilj svog rada.
Srbi su kroz istoriju svoju bliskost za hlebom iskazivali spremanjem česnice, badnjačice, vasilice… Ova izložba govori o periodu druge polovine 20. veka, a mi vam donosimo nekoliko zanimljivih običajnih objašnjenja i recepata za hleb.
Poseban hleb se mesio na dan rođenja deteta u porodici. Ovaj obredni hleb mesile su rođake i žene iz komšiluka kada novorođenče stigne na svet. One su donosile presnu pogaču povojnicu koja je uglavnom bila bez ukrasa. Donošenje povojnice predstavlja simboličan čin uvođenja deteta u širi krug zajednice.
Srbi su kroz istoriju svoju bliskost za hlebom iskazivali spremanjem česnice, badnjačice, vasilice…
Danas gotovo zaboravljena postupaonica mesila se na dan kada dete napravi prvi korak. Majka je tada mesila pogaču i na nju stavljala figure od testa u obliku raznih alata: čekića, srpa, češlja, pera, lenjira, knjige i mnogih drugih koje bi mogle da predskažu budućnost deteta. Dete se pusti da „samo pristupi postupaonici“ i ono što prvo uzme sa pogače biće predskazanje njegovog zanimanja.
Uz svadbene obredne hlebove pravila se pogača za proševinu, koja je u drugoj polovini 20. veka ukrašavana vunicom vedrih boja i ogledalcetom da nevesta može da se ogleda. Dodavane su i bombone. Ova pogača bila je presna, odnosno nije se pravila sa kvascem, već je dodavano malo praška za pecivo ili sode-bikarbone.
Na pogaču koja se pravila za krštenje deteta stavljala se jabuka, novac ili vezene bele košulje. Na ovoj izložbi predstavljeni su i slavski kolači, oni koji su se pravili za esnafske slave, ali i figuralna peciva. Ona su se mesili za Božić i pojedinačno su simbolizovali sve vrste domaćih životinja, useva, alatki. Uoči Božića mesila se badnjačica, koja je na vrhu imala kružić.
Hleb danas skoro svi kupuju u pekarama i često se baca u kontejnere. Međutim, svedoci ranijih vremena kažu da pre nije bilo tako. Hleb se čuvao, štedeo i cenio. Imao je veću vrednost, jer se oskudevalo u svemu, pa i u žitu. Posle Drugog svetskog rata somun je bio prava poslastica i retka namirnica. Hleb se nije služio vruć, isto kao ni proja, da ga tako ukusnog ne bi ukućani odmah pojeli. Porodično vaspitanje nije dozvoljavalo bahaćenje za stolom, te se niko nije usuđivao da ostavi koricu nepojedenu, da je baci ili uzme više nego što mu treba.
Ova izložba donela je i nekoliko starih recepata, kao što je hleb sa puterom ili vinom. Takođe, donela je i saznanje da njegova tajna nije samo u gastronomskoj i duhovnoj posebnosti i originalnosti. Za hleb kažu da „njegova misterija nije samo muzejska i istorijska vrednost, već živa ljudska riznica kolektivnog pamćenja koje se prenosi sa generacije na generaciju“.
Recept za pogaču sa vinom
- Umesiti testo za hleb
- Zatim ga pomešati sa 1 šoljom ulja i 1 šoljom belog vina
- To testo onda nakuvati na brašnu, da bude tvrđe nego za hleb
- Oblikovati ga i izbosti viljuškom
- Peći u zagrejanoj rerni
Recept za hleb za uz kafu
- Prosejati 1/2 kilograma brašna
- Dodati 2 jajeta
- Malo soli
- 10 kašika prah šećera
- 40 grama kvasca
- 4 decilitra mlakog mleka
- Umesiti meko testo
- Istopiti kašiku putera
- Nakuvavati testo sa puterom
- Staviti testo u puterom namazanu tepsiju
- Pustiti testo da nadođe
- Zatom premazati testo žumancetom i posuti makom
- Peći na srednjoj temperaturi
Sagovornik:
Violeta Cvetanoska, kustos Narodnog muzeja u Kraljevu
Foto: Biljana Nenković
Komentari