Nikola Vojinović iz Niša lovac je već 18 godina, a fazan je njegova prva ljubav, odnosno prva lovna vrsta. Čar u lovljenju fazana je u tome što je za lov potrebna veština i dobro obučen pas, koji će ovu pticu naći i naterati je da poleti. Prema iskustvu i dobrom poznavanju ovih ptica poznaje se i veština jednog lovca.
„Na fazana se puca isključivo u letu, a ne dok je na grani, ili dok se kreće po zemlji. Starije jedinke fazana izbegavaju uzletanje, već se kreću kroz duboku travu, žbunje, drveće, pa ih lovački psi moraju naterati da lete. Pored toga što je jako lukava ptica, ona je za lov atraktivna i zbog toga što prilikom uzletanja ispušta karakterističan zvuk, odnosno kokodače“, objašnjava Vojinović.
Možda vas zanima
On dodaje da su atraktivniji za lov fazani iz prirodne reprodukcije, koji su odrasli u prirodi, jer su kod njih instinkti izraženiji. Ovaj lovac godišnje lovi fazane pet do deset puta, a u proseku ima petnaestak lovnih dana na ovu sitnu divljač u toku jedne godine.
Lov na fazane posebno je popularan poslednjih godina, otkako je zabranjen lov na jerebicu, koja nije lovljena prethodne četiri godine, i koja tek sada počinje da se lovi ograničeno. Osim fazana iz prirodne reprodukcije, u lovištu Nišava, kojim gazduje Lovačko udruženje Niš, ispuštaju se i jedinke koje se odgajaju u njihovoj fazaneriji. Ispuštaju se više puta u toku godine, a protekle nedelje je ispuštano matično jato, u odnosu 4:1 do 8:1 u korist koka, objasnio nam je Bratislav Ćirković, predsednik Lovačkog udruženja iz Niša.
Kako vratiti jelena u šume centralne Srbije?
„One će u prirodi biti oplođene, napraviće svoja gnezda i proizvešće prirodnog fazana, a to se radi zbog povećanja reprodukcije u samom lovištu. Imamo i ispust u julu, kada se angažuje veliki broj lovaca, i tu se ispuštaju fazani starosti do šest nedelja, u privremene ili trajne volijere. U poslednje vreme su to trajni volijeri, koje imamo u selima Vrtište, Gabrovac, Matejevac i u Niškoj Banji. Tu naselimo po 400 do 600 fazana u nekoliko tura. Oni tamo ostaju dve do tri nedelje i postepeno podivljaju, navikavaju se na prirodu, kako bi što veći broj opstao“, objašnjava Ćirković.
Ćirković dodaje da je najopasnije u prirodu pustiti jedinke stare oko 12 nedelja, jer tada još uvek ne lete ili se tek uče da lete, pa postaju lak plen grabljivicama, naročito šakala i lisice, kojih u poslednje vreme ima sve više u lovištima.
Prva fazanerija u Srbiji, prema rečima našeg sagovornika, napravljena je u selu Toponica pored Niša, još za vreme kralja Milana. Fazanerija u vlasništvu Lovačkog društva postoji od 60-ih godina prošlog veka, a vremenom se modernizuje.
U poslednje vreme su to trajni volijeri, koje imamo u selima Vrtište, Gabrovac, Matejevac i u Niškoj Banji. Tu naselimo po 400 do 600 fazana u nekoliko tura.
Osamdesetih godina kupljeni su novi italijanski inkubatori, a danas je to jedna od najmodernijih fazanerija u Srbiji, iako ne sa najvećim kapacitetom. Za njihove, i potrebe njihovih kupaca, imaju sasvim dovoljan broj fazana, a na godišnjem nivou to je oko 20.000 fazanske divljači. Od tog broja, u lovište Nišava kojim gazduju, mogu da se nasele od tri do tri i po hiljade jedinki u različitim kategorijama.
Lovačko udruženje Niš organizuje i poligonski lov, gde se ispuštaju odrasle jedinke, koje se love tog ili sledećeg dana kako bi se smanjio pritisak na ostale vrste divljači, koje su autohtone vrste, za razliku od fazana koji to nije.
„Posebno je popularan komercijalni lov, kada gosti iz inostranstva dolaze i plate jedan do pet dana da love fazane. Svake godine nam dođe pet ili šest ekipa i budu tu oko nedelju dana. Imamo strogo ograničene poligone, gde ispuštamo fazane koje oni love i treniraju svoje pse da markiraju i pronalaze divljač“, kaže naš sagovornik i dodaje da je najviše gostiju lovaca iz Nemačke i Italije, ali sve više njih dolazi iz Bugarske i Rumunije.
Fazanerija Lovačkog udruženja iz Niša ostvaruje dobar profit, što omogućava lovcima da plaćaju manju članarinu, ali s druge strane, ulažu svoj trud kroz pravljenje hranilišta, prihranu, čuvanje i nadzor lovišta, pravljenje hranilišta i pojila u sušnim danima, kao i iznošenje hrane kada su veliki nanosi snega, kao što je to bio slučaj u januaru ove godine.
Posebno je popularan komercijalni lov, kada gosti iz inostranstva dolaze i plate jedan do pet dana da love fazane. Svake godine nam dođe pet ili šest ekipa i budu tu oko nedelju dana.
„Nama je najbitnije da očuvamo prirodu i divljač u našim lovištima. Početkom godine je odjednom pao veliki sneg, bio je dug period niskih temperatura, kada se hvata i pokorica i divljač jako teško dolazi do hrane. U tim periodima najbitnija je aktivnost lovaca, a niški lovci su se pokazali u najboljem svetlu i svakodnevno su pomagali prihrani divljači u našim lovištima. Mi smo imali i zabranu lova, što mnogi nisu, ali trebalo bi budemo svesniji i da više vodimo računa o tome kako da sačuvamo divljač da bismo imali šta da lovimo naredne godine“, kaže Ćirković.
Sagovornici:
Nikola Vojinović, lovac
Bratislav Ćirković, predsednik Lovačkog udruženja iz Niša
Komentari